Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Спејс-шатл Атлантис осветљен ксенонским светлима
Спејс-шатл Атлантис осветљен ксенонским светлима

Ксенон (Xe, лат. xenon) племенити је гас VIIIA групе. Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million). Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремзи и Морис Траверс (Енглеска). Ксенон је инертан према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Ксенон је једноатомски гас без боје, мириса и укуса. Он није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако на пример под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0 °C лакше ствара хидрате од аргона. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.

Ксенон се добија из течног ваздуха. Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира. Као и криптон, може се добити фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику. Ксенон који се јавља у природи састоји се из седам стабилних изотопа. Осим њих постоји и преко 40 нестабилних, радиоактивних изотопа. Однос између изотопа ксенона је важан алат за проучавање ране историје Сунчевог система. Радиоактивни изотоп ксенон-135 се добија из јода-135 као резултат нуклеарне фисије, делујући као најзначајнији апсорбер неутрона у нуклеарним реакторима. Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи, и као општи анестетик.

Добар чланак

Долазак председника Гане Кваме Нкрумаха на конференцију
Долазак председника Гане Кваме Нкрумаха на конференцију

Прва конференција Покрета несврстаних, позната и као Београдска конференција, одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду, тада главном граду Федеративне Народне Републике Југославије. Историјски значај Београдске конференције је у томе што је први пут окупила државнике несврстаних земаља и формулисала изворне принципе и циљеве политике и покрета несврстаних као независног, ванблоковског и глобалног фактора у међународним односима.

Конференција је главну пажњу посветила очувању светског мира, проблемима разоружања, колонијализма и економског развоја. Усвојена су три документа: Декларација шефова држава и влада, Изјава о опасности од рата и Апел за очување светског мира. Два писма истог садржаја, упућена су председнику Савета министара Совјетског Савеза, Никити Хрушчову, и председнику Сједињених Америчких Држава, Џону Кенедију, који су у тим тренуцима били у сукобу који је познат као Хладни рат.

Изабрани списак

Рајко Митић (лево) и Драган Џајић (десно) 1970. године
Рајко Митић (лево) и Драган Џајић (десно) 1970. године

Списак коришћених бројева дресова ФК Црвена звезда обухвата све дресове које су играчи носили током вишедеценијске историје ФК Црвене Звезде. Рајко Митић, капитен Црвене звезде од њеног оснивања и први фудбалер који је понео звање Звездине звезде, играо је на позицији десне полутке и сходно томе носио број 8. Драгослав Шекуларац, познат по дриблинзима и израженој фудбалској техници, најчешће је носио број 8, који је преузео од Рајка Митића, такође је проглашен Звездином звездом. Трећи фудбалер који је понео то звање, Драган Џајић, био је препознатљив по броју 11, наступајући на левом крилу свог клуба.

Владимир Петровић Пижон је током играчке каријере углавном носио 7, док је Драган Стојковић Пикси дужио дрес са бројем 10. Та четири броја, према традиционалном распореду дресова, најчешће су носили играчи којима је задатак био да организују нападе свог тима. Број 9 су од оснивања клуба готово увек носили најистуренији нападачи, чија су се задужења превасходно односила на постизање погодака. Иако је тај број носило више играча који су оставили значајан траг у историји клуба, појединачно нису издвојени као носиоци признања, а шестом Звездином звездом проглашена је Генерација 1991.

Вести

Ратко Младић

На данашњи дан

Боби Фишер у Лајпцигу 1960.

Да ли сте знали?

Бели лук
Бели лук
  • … да бели лук води порекло из југозападних предела Азије? За њега су још 5000 година п. н. е. знали Сумерци и народи који су живели око река Тигар и Еуфрат.
  • … да балерина, кад игра на врховима прстију, потроши исту количину енергије као дрвосеча?
  • … да филозоф Имануел Кант никада за свог живота није напустио родни град Кенигсберг?
  • … да је право име пса који је на филму играо Лесија било Пал?
  • … да је амерички часопис Time 1938. године за личност године прогласио Адолфа Хитлера?
  • … да израз лосион потиче од латинске речи lotium која у преводу значи мокраћа?
  • … да су сви часовници у филму Петпарачке приче подешени на 04:20?

Изабрана слика

Фотографија Поглед заљубљених аутора Ивана Цаковића приказује млади пар у традиционалној народној ношњи. Рад је награђен деветим местом на фото-конкурсу Вики воли традицију 2026. Србија и представља пример савременог фотографског бележења традиционалне културе и народне баштине.
Фотографија Поглед заљубљених аутора Ивана Цаковића приказује млади пар у традиционалној народној ношњи. Рад је награђен деветим местом на фото-конкурсу Вики воли традицију 2026. Србија и представља пример савременог фотографског бележења традиционалне културе и народне баштине.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,2 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 614.095 корисника отворило налог, а од тога је 1.537 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти